Sada sa ponosom možemo da kažemo da smo sa uspehom organizovali jedno kolo prvenstva Mađarske u Kikindi, PRVI PUT u Srbiji! Naravno, nadamo se da ćemo upriličiti još puno ovakvih događaja u budućnosti.
Kada dobru organizaciju isprati i rezultatski uspeh, onda primedbi nema i ne može da bude. Po programu su došli timovi iz Vaca, Segedina i Tatabanje i već poznati sudijski kolegijum Jozsi i Ili.
Problem sa salom u kojoj treniramo se sporo rešava, pa smo uz dobru volju zaposlenih i direktora škole "Miloš Crnjanski" obezbedili njihovu salu za ovaj događaj. Pokazalo se da je to bilo odlično rešenje. Sala ima dobar prilaz, dobar parking, puna je svetla, ima odličan parket, prihvatljive svlačionice i dovoljno mesta za očekivano skroman broj posetilaca. Čak je i dvorište dostupno za sušenje opreme između utakmica.
Da, u toku dana je prodefilovalo pedesetak gledalaca, uglavnom naših vernih pratilaca na utakmicama u Kikindi, ali moram reći i da je to mnogo više nego bilo na kojoj prvenstvenoj utakmici bilo u Mađarskoj ili u R. Srpskoj, dok su turniri nešto drugačija priča. Ovakva poseta je jedan od razloga što deo ove vesti posvećujemo baš njima, kao poseban deo foto galerije.
Bio je to susret ekipa sa prvog i drugog mesta prošlogodišnjeg Prvenstva i Kupa Mađarske. Bio je to izazov koji inspiriše, dugo očekivani derbi i još jednom nada da ćemo ovog puta biti bolji. Sada je postojao i gram objektivnosti u tome, jer smo prvi put imali prave prednosti koje donosi domaći teren, bez obzira na to što to nije sala u kojoj treniramo, a druga činjenica je da su došli u nekompletnom sastavu.
Tokom utakmice je bilo svega: i nervoze i opuštanja, dobrih i loših deonica, dugih poena i brzopletosti. Oni igraju brzo, iskusno i organizovano, a mi možemo da odgovorimo na te izazove samo dok smo 100% skoncentrisani. Čim to nije tako poeni lete u serijama koje Murinjo pokušava da prekine time-outima i izmenama. Tako bih opisao njihovo dvostruko vođstvo u setovima i naša pristizanja (puf-pant). Konačna prevaga u petom setu na 12:12 je zasluga naše jake volje i borbe, ali i podrške od strane gore pomenute publike.
Jedan ironični kometar ove utakmice je bio da uopšte nije u redu to što Feniksi rade svojoj publici: dva puta protiv Borca u pet setova, a sada isto tako. To već postaje standard! I još kaže: "Ljudi, ozbiljno se igrate sa našim zdravljem". Drugi je rekao da je prvi put gledao sedeću odbojku i da nije verovao da može da bude tako interesantno. Uživao je, promukao od navijanja, dlanovi ga bole od tapšanja. Kaže da će sigurno doći opet!
E, da! "Nije se još rodio ko je narodu ugodio." - jedna je od mnogih mudrosti srpskog naroda koje je još pre dva veka zapisao invalid čije ime nosi baš škola u kojoj treniramo. Ima li to neke veze? Ko zna? Bitno je da niko nije otišao iz sale ravnodušan.
Čini se da su Segedinci su imali golem problem da sastave ekipu. Na terenu je odnos muških i ženskih igrača najčešće bio 3:3. Čak je i M. Andraši seo na teren i okušao svoje znanje na terenu. Kako god bilo, ekipa Segedina je bila vrlo skromnog dometa.
Rutinska, ali dobro odigrana utakmica za Vac.
Još jedna rutinska utakmica prošlogodišnjeg prvaka. Odigrali su već 8 setova pre toga, a zbog dama preko puta su odigrali džentlmenski. Samo tako je Segedin prošao za nijansu bolje od Tatabanje.
U ovoj utakmici za nas nije bilo većih pretnji, ali se ozbiljnost i koncentracija morala održavati na dobrom nivou da bi se ostvarila maksimalna pobeda.
Objasnili smo vam zašto nekad fotografija jedva da ima, a nekad možda i previše. Opet smo imali dva fotografa, od kojih ovaj ima odličan foto-alat i zaista dobro poznaje zanat, a imajte na umu da je bilo čak pet utakmica. Doduše njegove su sa "samo" dve utakmice Feniksa, ali na drugoj strani ima onih koje su napravljene drugim aparatom, čak i mobilnim telefonom.
Izbor fotografija za sajt je zaista bio težak. Žao mi je da se odreknem dobrih ili bar interesantnih fotki. Rezultat tada bude ovako šarena strana. Pa, neka nekad bude i tako.
Nakon ovog vikenda smo u lokalnim novinama dobili nešto veći prostor, rekao bih opravdano.
Ma šta da tu piše, originalna izjava uvek pouzdanog i borbenog kapitena Dragiše Brandića je bila sledeća:
"Možda je ovo sve pomalo čudno: Prvenstva Mađarske i R.Srpske u Srbiji, ali to je jednostavno tako. Osim toga, prvenstvo Srpske za 2012/13. smo već završili, a u Prvenstvu Mađarske 2013. se još igra prvi deo. Posebno nam je drago da do sada nismo poraženi na domaćem terenu u oba ova takmičenja, a poraze imamo samo od prvoplasiranih ekipa."
Brandić, Milošev, Đuričin, Golijanin, Anđelov, Dragan, Marić, Budurin, Vlajkov i Zavišin, predvođeni trenerom Branislavom Draginom.
Odmah narednog vikenda je u mestu Zánka odigrano šest utakmica 4. kola na kom Feniks (prema planu) nije učestvovao, a postignuti su ovi rezultati:
1. Sprint SC (Szombathely) - Mađarska ž. reprezentacija (Budapest) 3:0 (14, 13, 6) 2. Piremon SE (Nyíregyháza) - Hamburger SE (Nagykanizsa) 3:0 (19, 10, 13) 3. Sprint SC (Szombathely) - Csakazért SE (Szeged) 3:0 (10, 15, 10) 4. Piremon SE (Nyíregyháza) - Sprint SC (Szombathely) 3:1 (-21, 23, 16, 13) 5. Hamburger SE (Nagykanizsa) - Csakazért SE (Szeged) 3:0 (16, 21, 11) 6. Hamburger SE (Nagykanizsa) - Mađarska ž. reprezentacija (Budapest) 3:0 (2, 17, 20)
Mi treba da odigramo još dve utakmice preostalog 5. kola prvog dela Prvenstva u Budimpešti 15. juna, ali smo ovim pobedama praktično već obezbedili plasman u gornji deo tabele za jesenji play off.
